Mesto Monografija Drugi svetski rat

Selo u periodu Drugog svetskog rata

I NEMAČKE OKUPACIJE

Još pre formalnog pokušaja pristupanja Kraljevine Jugoslavije Trojnom paktu (27. marta 1941. godine) bilo je znatnih pomeranja u službenoj politici vlastodržaca. Stojadinović, a i regent Pavle Karađorđević, sve se više orijentišu premafašističkim silama. Nastli nacionalizam postaje sve grublji, u isto vreme kada narastaju i snage otpora. U selu zvanična Stojadinovićeva JRZ-a nije imala nekog naročitog oslonca (dokaz su izbori i izborni rezultati), pa čak ni kod srpskog življa, uprkos sreskom rukovodstvu, žandarmeriji i policiji (a u mestu je bila i jaka žandarmerijska stanica, za šire područje, i policijska ispostava). Kod rumunskog stanovništva pokušalo se stvoriti neko nacionalističko raspoloženje preko (inače kulturnog) društva ,,Astra,, čije je rukovodstvo bilo u Vršcu, a podružnica je bilo po svim mestima naseljenim rumunskim življem. Pristupanje Kraljevine Rumunije Trojnom paktu — a nešto kasnije i otvoreno angažovanje u ratu protiv Sovjetskog saveza — stvaralo je neke premise sa kojima su rumunski nacionalisti računali. Inače, u selu je otvorenu fašističku propagandu vršilo oko dvadesetak nemačkih porodica domaćih švaba, koji će kasnije, aprila 1941. godine, spremno dočekati nemačke okupatorske odrede.

Pa ipak, nije stvoren neki naročiti jaz ili razdor u selu između Srba i Rumuna.

Banatsko Novo Selo okupirano je 11. aprila 1941. godine. Jake motorizovane snage motocikla, kamiona i tenkova, toga i narednih dana, prolazili su prema Pančevu i Beogradu. Okupator je prešao granicu bez većeg otpora, ali je u rejonu Alibunara došlo do otpora. U tim borbama, kod Jermenovca, poginuo je Milan Stejić iz Novog Sela, aktivni potporučnik jugoslovenske vojske.

U selu su bile smeštene jake nemačke snage. Nemci su uzeli vlast i zaveli policijski čas. U selu je bilo do 20 nemačkih porodica, uglavnom zanatlija i trgovaca. Prestala je sva vlast predratne Jugoslavije, a za predsednika opštine postavljen je Johan Šreder, trgovac iz mesta, zatim sodar Johan Bogert.

Kad je rat počeo, u Jugoslovenskom ratnom vazduhoplovstvu se nalazio pilot Sava Žarkov iz Novog Sela. Zna se da je vazduhoplovnu školu završio u 15. klasi. Posle pada stare Jugoslavije, pobegao je sa svojim avionom i poginuo u vazdušnim borbama u Egiptu.

Posle okupacije sela, okupator je izvršio popis domaćinstava i celokupne imovine Novoseljana. Izdate su kartice za snabdevanje, uvedene su legitimacije (ausvajsi), zabranjeno svako putovanje bez dozvole.

Posle policijskog časa zabranjen je svaki izlazak iz kuće. Domaće Švabe održavale su red novostvorenom organizacijom ,,Manšaft,,, koja je postojala u selu. Švabe su, inače, držale, preko svojih radnji i dućana, skoro svu ekonomsku vlast u selu. Preko opštine vršena je rekviracija jaja, masti, žitarica i mesa, kao i raspoložive stoke.

U selu je stvoren ,,Kulturbund,, , nemačka kulturna organizacija, koja je obuhvatala sve meštane nemačke narodnosti.

Preko te organizacije širili su svoje ideje, razvijali svoj kulturni život. Stvorili su razne sekcije i uniformisane odrede, malobrojne, ali fanatične. Vršili su pritisak na organizaciju ,,Astra,, koja je još pre rata postojala u selu i u kojoj su bili učlanjeni žitelji rumunske nacionalnosti. U tome su imali nešto uspeha.

Prilikom ulaska u selo okupator je postao okrutan. Srpska crkva je bila pretvorena u zatvor. Domaće Švabe bile su uglavnom te koje su privodile za njih osumnjičene ljude koje treba proveriti i zatvarati. Vojnici stare Jugoslavije išli su rasuti na sve strane vraćajući se kućama ili tražeći svoje jedinice. Njih su hvatali i zatvarali u crkvu. Pretpostavlja se da je kroz crkvu prošlo više stotina lica. Kamionima i peške, odatle su ih terali prema Alibunaru , Dolovu i drugde. Mnogi su dopali u zarobljeničke logore u Nemačku. Nisu ih mnogo saslušavali, ali su ih zlostavljali. U noći između 19. i 20. aprila jedna grupa od 15 zatvorenika izvedena je iz crkve i streljana nedaleko od sela, na 3 km, na putu prema Dolovu. To se ne bi možda nikada saznalo da Mita Caran, zemljoradnik, nije posle 20 dana, kopajući kukuruz na svojoj njivi, naišao na zakopane leševe. Zločin je prijavljen opštini, leševi izvađeni i sahranjeni na novoseljanskom groblju. Podaci dobijeni u istorijskom arhivu u Pančevu potvrđuju da su 14 streljanih bili kolonisti-dobrovoljci iz Karađorđeva, kao i jedan Nemac, Jakov Baniš, policijski podnarednik iz Kraljevićeva (Kačarevo). Streljani iz Karađorđeva jesu: Laza Lesić, Stevan Kovačević, Dmitar Zajčević, Pavle Novaković, Dušan Galović, Miloš Majdak, Jovan Štiković, Mesa Marčić, Ilija Medić, Đuro Ćorica, Ilija Stanisavljević, Đuro Mihić, Jovo Radmanović i Jovan Zutić. Okupator nije obznanio ovo streljanje.

Zna se da su u crkvi bili zatvoreni i kolonisti iz sela, David Grubar i Petar Miljanović. Nestali su i oni kao žrtve okupatora. U crkvenoj porti bio je zatvoren i Svetomir Novaković, mladić zatečen kako, po zadatku, seče telefonske žice. Streljan je u porti. Osim imenovanih, streljana su još dvojica, čiji su leševi nađeni na polju, na jednoj njivi prema Vladimirovcu. Njihov identitet nije mogao biti utvrđen, jer nisu kod sebe imali nikakvih isprava. Tu je streljan i Paja Caran iz mesta. On se pre rata nalazio u zatvoru, zbog krivičnog dela. Došao je kući, ali je zatvoren u crkvi (potkazan od jednog mesnog Nemca) i odatle streljan.

Za ratnog komandanta sela postavljen je potpukovnik Graf. Okupator je ovo mesto koristio, kao strateški važno, zbog dobrih veza, tvrdog puta i železnice.

Na prostoru kraj železničke stanice delovala je radna organizacija ,,Tot,, . Napravljene su ogromne drvene barake, tri velika magacina (silosi). Razni materijali (uglavnom odeća i obuća) vozovima su dovoženi do silosa, a vagonima i kamionima transportovani u raznim pravcima i snabdevane nemačke trupe sa šireg područja. Zbog velike prostranosti sela, Nemci su ovde držali trupe koje su obučavali i spremali za front. Mnoge šire ulice, uglavnom prema krajevima sela, bile su pune mehanizacije. Najviše je bilo kamiona. Prilikom uspostavljanja svoje vlasti, okupator je od pojedinih kolonista oduzeo njihovu dobijenu zemlju i do- delio domaćim Švabama, iz sela i Kraljevićeva (Kačareva). Obrazloženje je bilo da se ne bave zemljoradnjom.

Dosta meštana se u to vreme nalazilo u zarobljeništvu u Nemačkoj.

U selu su se pojavile i prve akcije. Grupa omladinaca iz Pančeva izvršila je jula meseca 1941. godine paljevinu žita u ataru Novog Sela. Paljenje je izvršeno na njivama prema Dolovu, preko pruge, kod železničke stražare broj 2. Ovu grupu omladinaca predvodio je Sava Pandurov iz Pančeva.

Nemci su svoje sposobne građane pozivali u vojsku. U selu su uzeti svi sposobni mladići, Rumuni i Srbi, na ,,obavezan rad,, u nemačkim kućama, gde su muškarci bili u vojsci. Obrađivali su im zemlju i gajili stoku. Rad je trajao od tri do devet meseci. Na rad su išli širom Banata. Novoseljani su radili i na drugim poslovima, koje je okupator odredio i smatrao važnim. Rad je bio obavezan. Radilo se dosta puta pod stražom. U selu je bilo i otpora i bežanja sa rada. Pojedinci su se krili, nisu hteli da se odazovu nemačkom zahtevu. Mnogi su napustili selo i otišli u druga mesta. Na prisilnom radu kod banatskih Nemaca umro je mladić Vasa Bugarin iz sela.

U zarobljeničkom logoru je bio i Sava Lautaš, iz mesta. Kao internirac, ostao je u logoru dva meseca. On je pre rata radio kao službenik pri Generalštabu stare jugoslovenske vojske. Posle izlaska iz logora, živeo je u Petrovcu na moru. Tu se povezao sa pozadinskim radnicima na ovom terenu i pomagao NOB, a nešto kasnije zaposlio se kod okupatorskih vlasti i počeo da radi isključivo kao obaveštajac. Prikupljao je značajne podatke koji su ilegalnim kanalima stizali do štabova jedinica NOP-a. Iz jednog dokumenta štaba primorske operativne grupe vidi se da su podaci koje je davao Lautaš bili veoma korisni i da su se odnosili na šire područje (od Skadra do Splita). Iz izveštaja se vidi kakve su mu direktive davali za daljni obaveštajni rad.

Nemci su saznali za njegovu obaveštajnu delatnost i streljali ga u Baru, sredinom 1944. godine. Evo još jedne žrtve okupatora. U glavnoj ulici živeo je poznati zidar Ljuba Krčmarov. Njegov stariji sin Dušan, berberski pomoćnik, za vrerne rata živeo je u okupiranom Beogradu. Bio je član KPJ. Aktivno se suprotstavljao okupatoru. Idući sa jednog zadatka, naišao je na zasedu. Tom prilikom ubija nemačkog agenta, ali biva i sam ranjen. Nemci su ga uhvatili, lečili i streljali 1944. godine.

Za vreme okupacije došlo je i do nekoliko veza sa pokretom otpora. Bile su kratke i pojedinačne. Porodica Svetozara Modošanova primila je 1942. godine neke drugove da se odmore i sklonili ih u baze koje su napravili u ambaru i na tavanu kuće. Prvi put su došli 17. marta 1942. godine, u 2 sata ujutru i smešteni su u bazu. Milka Modošanov je išla u Pančevo, na vezu, kod Svetislava Jovanovića, donosila materijal i radio-vesti. Nisu znali tada ko su i kako se zovu. Iz ove baze odlazili su na teren prema Padini i Dolovu. Beljini (Modošanovi) su ih snabdevali alatom, motikama, da bi lakše prošli pored mnoštva Nemaca koji su se nalazili u selu. Tri puta su odlazili i dolazili, do onog dana kada je poginuo narodni heroj Žarko Zrenjanin, u Pavlišu. Kasnije se saznalo da su ta tri druga bili Dejan Brankov, Strahinja Stefanovič i Žarko Zrenjanin. U selu su boravili tri puta. svaki put po deset i više dana.

Veza sa partizanskim odredima uspostavljena je početkom 1944. godine. Jedna je bila iz Dolova, preko Dragice Stojković, druga iz Srbije, za Petra Markovića. Vezu je održavao i Valeri Stamatov. Kontakata je bilo i sa Kovinom, preko Krsta Franete. Dušan Mihajlov-Ladaš održavao je vezu sa Beogradom i nosio poruke u Zrenjanin i Pavliš i predavao ih na potrebno mesto. U sve ove veze bilo je uključeno oko 30 aktivista i omladinaca (naročito 1943. i 1944. godine).

Policijski čas, okrutnost okupatora i sva oštrina koja je ispoljavana prve dve godine rata, počela je da jenjava. Početkom 1943. godine u Novo SeIo su počeli da dolaze omladinci-fudbaleri, koji nisu mogli i smeli da igraju fudbal u gradovima. U selu je stvoren klub ,,Banatsko Novo Selo,, , koji je postojao i pre rata. U tom novom klubu igralo je oko 10 igrača sa strane, a samo jedan ili dva iz sela. To je bio jedini slobodniji izlazak i okupljanje omladine.

U leto 1944. godine bila je i akcija partizana u Crepaji i boravak partizanskih odreda na terenu oko Dolova i u Deliblatskoj peščari.

Mnogi meštani, idući na njive, sretali su se sa partizanima i sa njima vodili razgovore. Vodili su razgovore o situaciji u selu, o broju Nemaca na silosu, a bilo je i poruka da će izvršiti napad na te objekte.

Prvi Novoseljani su u partizanski odred otišli 8. avgusta 1944. godine. Toga dana u Peščaru su stigli: Dušan Mihajlov, Pera Savković, Sava Rašić, Duško Caprđa i Dragoljub Krivokuća. Iz odreda su otišli u popunu IV brigade XVI divizije. Prvi poginuli ratnik iz sela bio je Caprđa, a poginuo je i Rašić. Krivokuća je poginuo na prelazu pruge kod Stare Pazove. Mihajlov je ranjen u glavu kod Laćarka u Sremu, a Savković je postao oficir JNA.

Druga polovina 1944. godine bila je kišovita. Blatnjave ulice otežavale su okupatoru kretanje vozila po selu, kao i održavanje veza sa okolnim mestima. Crvena armija napredovala je kroz Rumuniju i bilo je samo pitanje dana kada će selo biti oslobođeno. Nemci su držali straže na silosu, čuvali prugu, mlin i još neke objekte. Užurbano su spremali selidbu švapskih porodica, ali im je rad ometalo nevreme i neprekidna kiša koja je padala tih dana. Nemačka komanda donela je odluku da, posle premeštanja robe, zapali i uništi silose koje su sagradili. To su učinili 3. oktobra 1944. Građevine su bile od lako zapaljivog materijala i, uz pomoć benzina ove su toga dana do temelja izgorele. U njima je izgorela i manja količina odeće i obuće, a nešto robe uspeli su da izvuku i odnesu i sami meštani, naročito oni iz ulica blizu silosa. Nemci su pred veče stavili prepreke preko druma gde je bio zabranjen svaki prelaz. Neke porodice domaćih Švaba povukle su se i napustile selo, dok su neke ostale. Kasnije je utvrđena njihova odgovornost i udeo u okupaciji.

Oko 8 časova uveče povukli su se nemački vojnici prema Pančevu, a borna kola su otišla prema Crepaji. Te noći, priIikom povlačenja Nemaca i ulaska partizanskih odreda i Crvene armije nekoliko minobacačkih granata palo je na selo. Od mine koja je pala u dvorište Svetozara Stejića, lakše je ranjen njegov sin Laza. U istom dvorištu, od zadobijenih rana ubrzo je umro Gliša Babić iz Barande, koji je radio kao nadničar i sluga u Novom Selu. Od povreda ranjavanja, kasnije, umrli su i Lazar Balnožan i mesar Milan Simić. Lakše je ranjen Momčilo Grujić.

OSLOBOĐENJE SELA, PRVE RADNE AKCIJE I POČETAK RADA DRUŠTVENO-POLITIČKIH ORGANIZACIJA

Noću, 3. oktobra 1944. godine izviđačke jedinice Crvene Armije, u sadejstvu sa partizanskim odredima, prošle su kroz Banatsko Novo Selo i krenule prema Pančevu. Ove oslobodilačke snage zaustavile su se na reci Nadel i tu se front privremeno stabilizovao.

Na vest o oslobođenju, Novoseljani su izašli na ulice da pozdrave oslobodioce. Omladinke Viorika Turku, Jelena Jovanov i Nada Stejić sašile su jugoslovensku zastavu sa petokrakom, koja je bila postavljena na opštinsku zgradu. Druge omladinke pravile su petokrake zvezde, koje su meštani stavljali na kape i revere.

Sa 4. oktobrom, prvim danom u slobodi, došle su i nove obaveze. Sa fronta, koji se nalazio u blizini Pančeva, počeli su da pristižu prvi ranjenici. Jedna grupa aktivista smestila se u zgradi opštine i počela je da radi kao narodni odbor. Prvi zadatak im je bio smeštaj ranjenika. Obe zgrade škole, kafane, kao i druge sale, pretvorene su u bolnice. U njima je bilo smešteno preko 100 ranjenih partizana i crvenoarmejaca. Odmah je počeo da radi AFŽ (Antifašistički front žena) i pokrenula se velika akcija za pomoć bolnici i ranjenicima. Sakupljeni su kreveti, posteljina i drva, a preko puta škole, u kafani ,,Červinski,, , počela je da radi kuhinja. Grupe žena i omladinaca dežurale su u bolnici danonoćno, a neke omladinke postale su i bolničarke. Sa oslobođenjem Pančeva i Beograda ranjenici su, zajedno sa ovim bolničarkama, prešli u bolnicu tih gradova i tamo bili do završetka rata. Bolnica je radila u selu tri nedelje, a prve bolničarke bile su Mileva Gregović, Ksenija Vuković, Viorika Turku, Olga Militarov, Milka Božić i druge. Omladinska četa koja je radila pri bolnici, imala je 23 omladinaca i 22 omladinke i oni su dali 764 radna dana. Na ovom poslu zajednički su radili i Srbi i Rumuni, u takmičenju, da ispune svoje zadatke.

Tih dana donošeni su u selo i prvi poginuli crvenoarmejci. Sahrana se obavljala u porti srpske crkve, uz sve počasti, sa plotunima, vencima i cvećem i uz prisustvo velikog broja Novoseljana. Pojavili su se i prvi problemi. Potrebe fronta bile su velike. Tražena je zamena konja, potrebno je bilo materijala i radne snage. Oktobra 1944. godine, u centru sela, održan je veliki miting povodom odlaska i ispraćaja omladinki i omladinaca u partizanske jedinice. Uz zvuke harmonika i prasak prangija, njih 36 svečano su ispraćeni za Pančevo. Sutradan bili su svrstani u XII Vojvođansku brigadu, koja je tog dana formirana u Vojlovici. Među prvima su otišli i u prvim borbama, na Batini, poginuli Krsto Franeta, Mita Martinović, Milan Čavoški, Miroslav Prole, Petar Kalaba, Jova Stejić, Ištvan Jović, Slobodan Šurjanac, a među ranjenima bili su Živko i i Srpko Kojadinović, Vuko Marković, Stevan Đakonović, Jovan Gavran, Aranđel Jevđenijević, Gavra Martinović. U borbama su bili i Todor Bogdan, Uroš Gregović, Marko Gavran, Sava Duletić, Slobodan Marković, Sava Militarov, Milan Šajn, Miloš Obrenov, i drugi.

Odluka o formiranju Narodno-oslobodilačkog odbora u selu doneta je 9. oktobra 1944. godine. Za predsednika bio je izabran Kosta Stejić, za blagajnika Dragomir Kreculj, za sekretara Sima Topalović. Članovi odbora bili su: Dragica Stojković, Boža Simić, Mita Militarov, Stojan Bikić, Trajan Flora, Jovan Đakonović, Sava Gregović, Sava Beka, Laza Rajić, Miloš Pećanac i Sava Čavoški.

Okupator je prilikom povlačenja uništio železničku prugu. Da bi se popravila i koristila, formirane su frontovske brigade, u kojima je radilo oko 400 Novoseljana. Radovi su se odvijali u vidu takmičenja, pod stručnim nadzorom desetara Bore Jovanovića i stalnih radnika Save Gašpara, Stevana Malajmare, Jovana Franete, Milorada Kresića, Đorđa Kirke i drugih.

Rat je još trajao, sve je bilo podređeno borbi i daljem oslobođenju. JNOF je mobilisao sve meštane preko masovnih organizacija. Rumuni i Srbi pristupili su svakodnevno svim radovima.

Krajem 1944. godine opštinski atar je imao oko 15.000 jutara oranice. Ulagani su maksimalni napori da se što više površina obradi. Ove radove su pratile vremenske nepogode, kao i smanjena radna snaga. Konja sposobnih za rad bilo je svega oko 50. Postojeće zaprege bile su angažovane oko bolnice, za izgradnju pruge, na radu u Pančevu, Kraljevićevu (današnjem Kačarevu) itd. Ovi radovi su se odvijali u takmičarskom duhu.

Ovim radom dat je veliki doprinos izgradnji i obnovi zemlje. U jednomesečnom takmičenju, preko podružnica Narodnog fronta, u kome su radili aktivisti Srbi i Rumuni, bilo je sakupljeno za potrebe Armije 10.361 kg pšenice, 2.050 kg okrunjenog kukuruza, 7.326 kg kukuruza u klipu, 138 kg luka, 1.466 kg krompira, 254 kg pasulja, 81 kg masti, 2 kg vune, 279 komada jaja, 325 kg brašna, kao i 56.310 dinara.

Još pre rata kroz Banatsko Novo Selo prolazio je dalekovod za prenos električne struje iz Zemuna za Vladimirovac, ali ondašnji vlastodršci u opštini nisu se složjli da se uključe u mrežu elektrifikacije. U nizu mnogih zadataka, 1945. godine, kroz Narodni front, pokrenuta je sveobuhvatna akcija sakupljanja žice, kablova, davanje priloga u novcu i radnoj snazi za uvođenje struje, u čemu se i uspelo. Aktiviran je i motorni mlin, formirana je zernljoradnička zadruga, otvorene su bile nove prodavnice. Svi zaposleni formirali su sindikat, koji je brojao 30 članova.

Jedan izveštaj AFŽ-a od decembra 1944. godine govori da su se u članstvu nalazile 132 žene. Pored rada u bolnici, AFŽ se angažovao i na raznim drugim poslovima. Pletačka sekcija je isplela 39 pari rukavica i 79 pari čarapa, od kojih je jedan deo predat Armiji. Opredeno je i 12 kg vune. Krojačka sekcija je sašila 100 navlaka za jastuke i vršila opravku i šivenje vojnog rublja (šilo se i prelo za vojsku).

Za Dečiji dom, koji je bio formiran u selu, dobrovoljno je dato 70 posteljina. Predviđeno je da u Domu bude smešteno 200 dece. Kuvarska sekcija je za mesec dana podelila 1.166 obroka hrane. Žene iz AFŽ-a takmičile su se sa Dolovom i one su sakupile 9.726 kg žita, 1.071 kg okrunjenog kukuruza, 2.121 kg kukuruza u klipu, 276 kg luka, 1.798 kg krompira, 309 kg pasulja, 113 kg masti, 15 kg vune, 395 komada jaja, 681 kg brašna, 39 kg sapuna, 249 komada peškira, 17 pari čarapa i 104.000 dinara kao novčani prilog. Sve sekcije AFŽ-a dale su ukupno 535 radnih dana.

Pored ovoga rada, bilo je i kulturnih događaja. Održavale su se priredbe, u zajednici sa USAOJ-em. Delegacija žena i omladine posetila je Dolovo, gde je srdačno dočekana. Tamo su dali priredbu i nastupao je ženski hor, a na priredbi je bilo oko 300 posetilaca.

Prilikom formiranja AFŽ-a, za rukovodioca je bila izabrana Milka Modošanov, a njen zamenik je bila Ana Dan. Žene su se posebno istakle u radu u bolnici. U samoj opera- cionoj sali, pored lekara Mihaj la Arhangelskog, kao pomoćnice radile su Đurđina Stejić, Ana Dan, Nada Jovanović, Desa Jorga- čević, Dobrila Jovanović i dr. Među aktivistima AFŽ-a, navedimo i ove: Julku Torbicu, Janju Dakić, Vidu Vuković, Vidu Gre- gović, Julijanu Ciku, Paulinu Boškov, Dragicu Ligezan, Mariju Stamatov, Maru Popović, Anu Tovladijac, Dragicu Malušević, Ilinku Đakonović, Tinku Ženar, Bosu Militarov, Draginju Pandurov, Smilju Modošanov i mnoge druge vredne i samopregorne žene.

Omladinski dom bio je smešten u novoj, prostranoj zgradi bivše apoteke. Omladina je imala biblioteku, folklornu sekciju, šah-klub, ekipe za tenis i stoni tenis, hor, recitatorsku sekciju i fiskulturni aktiv. U svim ovim sekcijama učestvovali su podjednako srpski i rumunski omladinci i omladinke. U no vootvorenom Omladinskom domu počeo je upis u USAOJ.

Prvog dana upisa, 2. novembra 1944. godine, upisano je u omladinsku organizaciju 44 omladinke i 40 omladinaca, kao i 20 pionira. Za prvog predsednika izabrana je učenica Olga Nikolić, a za sekretara učenik Mihajlo Veselinov.

U Narodnoj omladini rad se odvijao po aktivima i sekcijama. Omladinska pletačka sekcija brojala je 79 članova. Tri puta nedeljno pletene su čarape i rukavice, uglavnom za potrebe Armije. Šahisti su odigrali 1.820 partija šaha. Fudbaleri su do 1. maja 1945, godine odigrali 18 utakmica. Omladina je učestvovala i na radovima u okolini. Marta meseca 1945. godine učestvovala je omladinska četa od 64 omladinaca, u sklopu II bataljona Prve pančevačke brigade, na berbi kukuruza u Jabuci. Omladina je udarnički radila na berbi kukuruza. U izveštaju brigade kaže se da je udarna grupa iz Banatskog Novog SeIa, na čelu sa vođom grupe Milkom Božić, te članovima grupe Darom Miljanović, Olgom Militarov, Veselkom Prole i Milanom Marčetićem, postigla odlične rezultate. Svaki pojedinac iz ove grupe dnevno je obrao od 18 do 23 vrsta kukuruza. Za devet dana ova grupa je obrala 30 jutara.

Avgusta meseca 1945. godine u Pančevu je formirana Sreska omladinska brigada od 200 omladinaca. Iz Novog Sela u toj brigadi bili su Ivan Dulić, član štaba brigade, i Đorđe Gašpar, komandant bataljona. U brigadi su još bili Nada Jovanović, Bojana Radulov, Mirko Mihajhov, Novica Parezanović i dr. Mihajlov i Gašpar stekli su zvanje udarnika. Brigada je sekla topolu za fabriku šibica, vrbu za ogrev, za bolnicu, ustanove i građanstvo. Kada je brigada završila rad, iz sela je krenuo konvoj zaprežnih vozila za prevoz drva. Prevoz je trajao nekoliko dana, a u radu su učestvovali frontovci Miku Krajnjan, Roman Belka, Trajan Beka, Lazar Roškulec, Trajan Mandreš, Stevan Malica i dr.

Preko Narodnog odbora, pored svih radova koji su se sprovodili, pokrenuta je i akcija za izgradnju Zadružnog doma (Doma kulture). Prvi predsednik akcionog odbora za izgradnju Doma bio je Joca Ilin, a sekretar je bila učiteljica Mara Popović. Prikupljao se prilog u novcu i u naturi. Na zajedničkoj konferenciji svih masovnih organizacija, donet je plan akcija i sve organizacije su se obavezale da će dobrovoljno učestvovati u podizanju Doma: frontovske organizacije daće 23.300 dobrovoljnih radnih dana, Narodna omladina 1.100, AFŽ 320, Pionirska organizacija 700, Vatrogasna četa 130 i Lovačko društvo 35 radnih dana. U radovima oko podizanja Zadružnog doma uzeo je učešće i Savez boraca iz sela.

Uporedo sa gradnjom Doma, građen je i kameni put od tvrdog puta do železničke stanice.

Akcioni odbor za podizanje Zadružnog doma uzeo je sav prihod od igranki, izdavao markice, koje su se davale uz svu robu koja se prodavala u trgovinama i kafanama.

27. XII 1945. godine održana je akcija sakupljanja stakla, u kojoj su učestvovali mnogi meštani sela. Dalja akcija za sakupljanje novca, kao pomoć radničkoj klasi Trsta i Julijske krajine, dala je 3.500 dinara.

U selu su radile i čitalačke grupe. Pri Narodnom frontu delovalo je 75 agitatora, koji su tri puta nedeljno okupljali veliki broj meštana po ulicama i tu su se prorađivali razni materijali. Čitale su se knjige i brošure, razni članci, pričalo se o radu i proizvodnji. Čitalačke grupe radile su po rejonima, u privatnim kućama i to u večernjim časovima. Rad grupa trajao je od 2 do 3 dana, u svakoj grupi bilo je od 10 do 30 meštana svih uzrasta.

Skojevska organizacija je 1945 godine imala 42 člana. Sekretar je bio Stevan Đakonović, a članovi sekretarijata Jovan Sefkerinac, Đorđe Gašpar, Milka Božić, Vuko Marković, Jelena Jovanov i Živko Kojadinović. Pred izbore za Ustavotvornu skupštinu održan je u Pančevu veliki narodni miting. Na zboru od 6. oktobra, na godišnjicu oslobođenja Pančeva, učestvovalo je iz sela 220 omladinaca.

Priredbe je zajednički pripremala srpska i rumunska omladina, pa je i program bio mešovit. Tako je na priredbi koja je održana 14. januara 1946. godirie, u korist Crvenog krsta, prva tačka bila na rumunskom jeziku.

Iste godine formiran je i aktiv USAOJ-a, koji je obuhvatao rumunsku omladinu; predsednik je bio Paja Blagoje, a sekretar Vasilije Sfera. U organizaciju Narodne omladine primljeno je 155 novih članova, uglavnom jz redova rumunske omladine.

Na izgradnju Autoputa otišlo je 19 omladinaca. I na drugim radnim akcijama iz sela učestvovao je veći broj omladinaca i omladinki.

Drugim aktivom Narodne omladine rukovodio je Trajan Gilezan. Sekretar za dva ,,kvarta,, , bio je Đorđe Zajec.

Aktiv Narodne omladine u SRZ ,,Bratstvo-jedinstvo,, priredio je program vesele večeri. Priredba je organizovana na otvorenom prostoru. Prisutno je bilo oko 500 posetilaca. Sekretar aktiva bio je Jovan Marković.

Predsednik aktiva srednjoškolske omladine bio je Danilo Stanišić, a aktivom radničke omladine rukovodila je Savka Grubar.

Mesni komitet Narodne omladine izabran je 14, januara 1950. godine, a za predsednika je izabran Sava Stanišić. U ovom periodu predsednici USAOJ-a bili su još Sava Šurjanac, Vlada Krivokuća, Đoka Ančić, Nikola Marković, Uroš Pucar i dr.

Iz sela u Sreski komitet SKOJ-a i Narodne omladine prvo je otišla Jelena Jovanov, a kasnije Vuko Marković, Stevan Đakonović, Momčilo Grujić, Miloš Miljanović, Đoka Ančić i dr.

Pionirskom organizacijom posle oslobođenja rukovodila je Vukica Grozdanović, upraviteljica Dečijeg doma, a zatirn učiteljica Jelena Mucu. Formiran je i Pionirski štab.

Vrh