Место Монографија Органи власти

Органи народне власти, национализација, аграрна реформа, основи самоуправљања и комунални систем

Одмах по ослобођењу села, формиран је Месни народни одбор (рат за ослобођење је и даље трајао, јер други делови земље још нису ослобођени), који је, по директивама Партије (у селу је постојала партијска организација), сву своју активност усмерио на помоћ фронту, под паролом ,,Све за фронт — сви на фронт,, .

У селу су одмах деловале и остале друштвено-политичке организације; Јединствени народно-ослободилачки фронт (ЈНОФ), Уједињени савез антифашистичке омладине (УСАОЈ), под руководством СКОЈ-а, Антифашистички фронт жена (АФЖ), које мобилишу све мештане (Србе, Румуне и др.) да заједно, збратимљени, удруже све снаге за помоћ фронту.

У згради бивше приватне апотеке смештене су све друштвено-политичке организације. Партијска организација је имала посебну просторију за одржавање својих састанака и важнијих скупова. Иначе, за састанке и конференције коришћене су све могуће просторије (за конференције велика сала бивше приватне кафане, где је, иначе, омладинска организација одржавала и игранке), па чак и отворени простор пред Месним народним одбором.

А састанака, конференција, договора било је на претек; такође је сваки већи скуп праћен народним весељем, док су омладински скупови праћени логорском ватром или игранком.

Одрнах по завршетку рата (мај 1945), почеле су припреме за прве изборе у слободи, за које, по први пут у историји, право гласа имају и жене. Антифашистички фронт жена, Румунке и Српкиње, заједно, развијају велику активност. Циљ је био да се жене, пре свега Румунке, што брже укључе у друштвени живот (радне акције, курсеви, посела, конференције, приредбе).    Школа са својим ученицима, родитељима ученика и просветним кадром, била је свугде присутна (поред набројаних облика рада, школа је увек допуњавала приредбе специфичним формарна: тачкама драмске секције, фолклором, хором итд.).

Избори, одржани ујесен 1945. године, за Конституанту (Уставотворну скупштину), својим резултатима, пре свега изласком на изборе, а и исходом гласања, коначно су верификовали поверење мештана у нови режим. Учешће на изборима, које је било масовно, као и гласови мештана, јасно су говорили о опредељењу Новосељана.

Паралелно са овим активностима, у селу је спроведена аграрна реформа и колонизација (Закон о аграрној реформи и колонизацији усвојен је 23. ВИИИ 1945. године). Велики поседи су одузети, а поседи богатијих земљорадника ограничени на максимум од 20 ха. Тако је створен фонд земље за аграрну реформу.

На основу овог закона  ЈНОФ је, путем конференција, окупљао све заинтересоване — подељена је земља (из фонда аграрне реформе) колонистима и мештанима беземљашима или онима са мало земље. У селу је нестало беземљаша. Дотадашње слуге на великим поседима, добијали су своју земљу, коју су почели самостално да обрађују. Формирана је сељачка радна задруга удруживањем земљишта и инвентара чланова земљорадника.

Следећим Законом о пољопривредном земљишном фонду општенародне имовине (усвојен 27. В 1953. године), откупљују се вишкови приватног поседа изнад 10 ха за земљораднике-произвођаче и изнад 3 ха за остале. Из фонда откупљеног земљишта (за откупљену земљу плаћање је вршено обвезницама) формира се Пољопривредно добро ,,Бразда,,.

У периоду 1949—1952, у Месном одбору су активно, поред осталих, били на функцијама: Милан Којић, председник, Сфера Василије, секретар (од 2. VIII 1949), затим Лазар Бољанцу-Лази као секретар (од 4. 11 1950); следи, у функцији председника, Мита Милитаров.

Записник од 4. ИВ 1952. године региструје, у функцији председника, Лазара Бољанцу, а као секретара Саву Шурјанца. Касније функцију секретара Месног одбора заузима Вук Вешовић и задржава је до реорганизовања територија општина (1959. године).

Паралелно са развојем самоуправљања и функције власти (Месног одбора) се мењају. Законом од 1952. године почиње децентрализација државне власти. У Банатском Новом Селу се формира општина, а Законом из 1955. године (Закон о уређењу општина и срезова) у селу се бира Народни одбор општине Банатско Ново Село, са саветима и комисијама, и тиме се конституише цео механизам друштвеног самоуправљања (зборови бирача, референдум).

Ево списка одборника 1955. године: Лазар Бољанцу-Лази, председник; Сава Константинов, потпредседник, Јован Бољанац, Никола Србин, Василије Русован, Трајан Дојчанин, Бора Јовановић, Сава Шурјанац, Божидар Симић, Петар Костић, Стеван Сакошан, Јефта Пандуров, Мара Поповић, Коста Бољанац, Радован Анкајцан, Валери Дујња, Виктор Малајмаре, Петар Србин, Мита Богдан, Паја Ардељан, Паја Лауташ, Јефта Малајмаре, Стеван Стамена. За секретара поново је изабран Вук Вешовић.

У свим делатностима организација у селу такође делује механизам друштвеног самоуправљања (раднички савети, самоуправна тела).

На изборима одржаним 1957. године, Народни одбор општине се конституише у два већа: Општинско веће (23 одборника), Веће произвођача са групом индустрије (3 одборника) и групом пољопривреде (18 одбоника).

За изборе (Општинско веће) предлагано је 46 одборника, од којих је изабрано 23. У селу је укупно уписано 4.647 бирача (од тога 2.367 жена), а за предложене кандидате је гласало 4.367 бирача — 93,9% (од тога 2.269 жена). Од жена, у Општинско веће су изабране: Мара Поповић, Мирјана Перњак и Љубица Модошанов. Недељу дана касније (2. и 3. новембра) одржани су избори за Веће произвођача у групи индустрије (обухваћено и занатство). Било је уписано 126 бирача; гласало је за кандидате 122 (96,8°о). а у групи пољопривреде је уписан 3.671 бирач (1.890 жена), који бирају 18 одборника (96,9%).

Дајемо списак изабраних одборника 1957. године:

Општинско веће: Сава Шурјанац, Никола Русулој, Сава Симић, Михајло Слепчевић, Никола Марковић, Јефта Пандуров, Мита Сочињанц, Сабин Благојев, Сава Малица, Никола Србин, Паја Лауташ, Лазар Бољанцу-Лази, Бора Јовановић, Мирко Миљановић, Мара Поповић, Ђорђе Рудњан, Ђорђе Малајмаре, Мирјана Перњак, Роман Малајмаре, Божа Симић, Љубица Модошанов, Миодраг Стејић, Радован Анкајцан.

Веће произвођача: у групи индустрије: Бранко Ђаконовић, Мита Лигезан, Тодор Мандреш. У групи пољопривреде: Андреја Грујић, Матеја Ортопан, Сава Луковић, Васа Веселинов, Васа Русован, Николице Мик, Петар Флора, Чеда Чулибрк, Агница Стаматов, Стеван Шубља, Стеван Павлов, Ђорђе Мађар, Никола Маглић, Милан Грба, Вукосава Вешовић, Ђорђе Ардељан, Љубомир Мандреш, Бранко Пуцар.

За председника Народног одбора поново је изабран Лазар Бољанцу-Лази.

Крајем 1959. године, реорганизацијом општина и срезова, Банатско Ново Село се спаја са општином Панчево, формирајући (са осталим општинама) јачу, територијалну већу општину, са развијеном пољопривредом, индустријом, способном да на ширем региону даље развија систем друштвеног самоуправљања, програмирањем и развијањем материјалне базе.

У селу ради Месна канцеларија општине, а Месна заједница преузима улогу координатора вођења и решавања свих интереса мештана. Њена афирмација се види у реализацијама (пре свега на комуналном уређењу) и успону села.

Vrh