Место Култура

Активности Дома културе

Решењем НО општине Банатско Ново Село, од 14. X 1958. године, основан је Дом културе, као институција која ће се професионално бавити организовањем култумо-просветног и забавног живота у месту.

За првог директора именован је од стране истог органа Павел Благоје, учитељ из места, на коју дужност долази са функције директора Основне школе. Библиотека је једна од првих делатности Дома културе. Формирана је од књига које су поклонили припадници Југословенске армије који су дошли у посету Банатском Новом Селу и том приликом поклонили орман пун књига који се сада налази у библиотеци Дома културе. На орману и сада стоји метална плоча на којој је написана посвета. Књиге је библиотеци поклонио и Месни комитет омладине, синдикалне организације и Месни комитет СКЈ. Једино је при школи остала школска библиотека.

До формирања Дома културе као посебне институције, културно-забавни живот у месту одвија се у оквиру културно-просветних друштава »Валерију Докна« и »Жарко Зрењанин«. Ова су друштва обухватала следеће секције: драмску, заједнички хор, заједнички оркестар, фолклорне групе и фанфару, која је припадала»Валерију Докни«. Оснивањем Дома културе ова друштва су добила нормалне услове за рад. Ту се, пре свега, мисли на просторије, намештај, огрев, светло и друго.

Ова су културно-уметничка друштва 26. априла 1953. године омогућила организовање у Банатском Новом Селу скупштине Култумог савеза Румуна Војводине. У оквиру Скупштине одржана је и културно-уметничка приредба, на којој су узели учешћа и аматери из Јанков Моста, Вршца, Глогоња, Уздина, фанфаре из Месића и Новог Села, а у програму је учествовао и оперски певач Србу.

Одмах по оснивању Дома културе једна од првих делатности његових била је омогућавање биоскопских представа. У прво време, филмске представе давале су се четири пута недељно (средом, четвртком, суботом и недељом), а приказивала су се по два филма недељно. Савремени кинопројектор, типа »Искра«, купљен је 1959. године, који се и данас користи. Од 1959. године наовамо апаратуром рукује стручно лице (квалификовани кинооператер). Од 1970. године филмске представе се приказују сваког дана, сем понедељка.

Треба истаћи посебну улогу Земљорадничке задруге »Будућност« у култумој афирмацији села. Наиме, до оснивања Дома културе, о згради Задружног дома старала се задруга, која је набавила и потребан инвентар, столице у великој сали, прву кино-апаратуру, довршила објекат и преузела на себе отплату ануитета. Оснивањем Дома културе као посебне институције, сав је инвентар предат на коришћење и управљање Дому. Поред биоскопа и библиотеке, Дом културе је увек имао и аматерске секције, као што су: фолклорна (српскохрватска и румунска), оркестар (забавни и народни), певачи (солисти и групе), драмске секције (српско-хрватска и румунска), затим Народни универзитет, у оквиру кога су се организовала предавања разне врсте, курсеви за возаче, курсеви шивења и кројења, радио станицу (1970 год. прву у овом делу Баната). У просторијама Дома културе одржавали су се и сви састанци друштвено-политичких организација, тако да је, његовим оснивањем, Дом постао стециште културно-просветних, политичких и друштвених збивања у месту. Дом културе организује гостовање познатих естрадних уметника, оркестара и солиста радио Београда, Новог Сада и других културних манифестација. У Дому културе гостовали су и најеминентнији фолклорни ансамбли и солисти из наше земље и из СР Румуније (поменимо нека гостовања из суседне Румуније: Централни ансамбл синдиката Румуније из Букурешта, »Рапсодиа Романа« из Букурешта, »Периница« и др.).

Дом културе је организовао и гостовање професионалних позоришта из Зрењанина, Вршца, Атељеа младих из Панчева, као и већег броја позоришних група из СР Румуније (позориште из Решице и др.).

Културно-просветна заједница општине Панчево организовала је 1961. године култумо-просветну акцију под насловом »Тражимо највеселије село«, у коју су била укључена сва села општине. Та је акција настављена 1965. године, под именом »Сусрети села«. Треба истаћи да су Новосељани играли видну улогу у двема поменутим акцијама. Цело село било је загрејано за те сусрете, тако да су се, поред омладинаца и просветних радника, у аматерски живот села укључили и одрасли мештани. Акција »Тражимо највеселије село« побудила је велико интересовање, тако да је појединим сусретима присуствовало и по 700 посетилаца. Према пропозицијама, село-домаћин морало је да доведе као госта вечери неку познату личност. Тако су у Банатском Новом Селу гости вечери били познати репортер и радио-новинар Радивоје Марковић, затим наш земљак Михајло Димитријевић-Шампита, бивши југословенски рекордер у скоку у вис, Драгослав Шекуларац, познати фудбалски интернационалац и друге личности, које су се на новосељанској позорници сусретали са публиком села.

Дом културе је 1974. године био и домаћин XИВ Фестивала музике и фолклора Румуна Војводине, на којој су учествовали скоро сви ансамбли Румуна из Војводине. Треба напоменути да је Дом културе учествовао и на ранијим и каснијим фестивалима са својим оркестром, фолклорном групом и солистима, као и са фанфаром. Дом културе је са својом драмском секцијом на румунском језику узео учешће скоро и на свим смотрама »Позоришних дана Румуна Војводине«, у Алибунару.

Са аматерским секцијама, Дом културе учествује сваке године и на смотрама које организује Култумо-просветна заједница општине Панчево. Тако су 1977. године фолклорна група и оркестар доспели на зонску смотру, а са зонске и на покрајинску, у Руми. Треба напоменути да се фолклорни ансамбл тиме уврстио међу 15 најбољих фолкломих група Војводине и са истог фестивала донео бронзану плакету.

У то време Дом културе има седам радника у редовном радном односу, и то: управника, библиотекара, књиговођу, кинооператера, музичара, домара-благајника и цепача карата-редара.

Витрине и зидове Дома културе краси велики број прелазних заставица, диплома, похвала, признања и плакета, које су аматери освојили на разним смотрама и фестивалима.

22. децембра 1976. године из Дома културе из Банатског Новог Села Радио Београд је емитовао директну емисију »Село весело«. Ако овоме додамо и то, да се 5. фебруара 1978. године директно даје ТВ емисија уживо »Знање-имање«, онда можемо рећи да је новосељанска публика имала прилике да упозна најсарвеменије облике културно-просветног деловања.

Књижевне манифестације у библиотеци

Библиотека је устројена 1. јуна 1964. године, по свим правилима о библиотекарству. Просторија библиотеке је велика, пространа и светла, а књижни фонд смештен је на полицама. Иста просторија служи и као читаоница, а има на располагању и одговарајућу дневну и недељну штампу и часописе. Данас библиотека има складан намештај и дочарава посетиоцима пријатан амбијент и миран кутак за своје културне и забавне потребе.

Књижни фонд библиотеке броји 8.500 књига (у почетку је тај фонд износио свега 790 књига), те више наслова новина и часописа.

Са отварањем библиотеке почео је и књижевни живот села. Читаоци — деца и омладинци — чланови библиотеке (годишње их има око 600—700) формирали су и Литерарну секцију при библиотеци. Литерарна секција је и иницијатор књижевних вечери познатих писаца, као и оних са сопственим снагама, како на српско-хрватском, тако и на румунском језику.

Да наведемо најзначајније књижевне манифестације, хронолошким редом, са именима учесника-писаца:

октобра 1964: Мирослав Антић, Корнел Балика, Михај Аврамеску

5. XI 1965: Десанка Максимовић марта 1966: Миле Бискупљанин, Милош Николић, Јелена Боснић

октобра 1968: Јон Балан, Корнел Балика, Михај Аврамеску октобра 1969: Драган Лукић јануара 1970: Мира Алечковић октобра 1971: Момчило Параушић, Душан Балан, Душан Вукајловић

марта 1973: Корнел Балика, Михај Аврамеску, Јон Балан (уз књижевно вече била је приређена и изложба ручних радова — укупно 77 радова жена из села и посетилаца на изложби било је око 300)

октобра 1973: Момчило Параушић

8. III 1974: књижевно вече младих литерата из суседних места — Долова, Банатског Брестовца, Омољице, Старчева, Јабуке (била је отворена и изложба ручних радова, као и протекле године — овога пута је било изложено 110 радова; било је око 400 посетилаца, а на књижевној вечери било је присутно око 70 љубитеља књиге и лепе књижевности).

марта 1975: књижевно вече ДушанаПавловића

28. ВИ 1976: чланови Литерарне секције узели су учешћа са својим радовима на књижевној вечери, на којој је био гост Добрица Ерић

15. X 1976: књижевно вече поводом акције »Месец књиге« (програм је био посвећен књизи, са рециталом »О књизи са љубављу«; учествовало је 6 рецитатора из редова Литерарне секције;

на књижевној вечери било је и гостију из суседних места, а љубитеља књиге било је око 80)

21. XII 1976: књижевно вече Добрице Ерића

22. III 1977: књижевно вече истог писца

Чланови Литераме секције читају своје радове и у Омољици (на »Жиселу«), у Панчеву (у Дому стараца), у Банатском Брестовцу и другде.

У библиотеци су одржана и предавања: о Николи Тесли, о постанку књиге, о Ивану Цанкару.

Поред предавања, рецитала, књижевних вечери, литерарних састанака и окупљања љубитеља књиге, у библиотеку долазе и најмлађи ученици основне школе, заједно са учитељицама, и ту проведу час читања, анализа дела, учења песмице напамет.

Иначе, редовни литерарни састанци одржавају се два пута месечно, а секција броји 15 чланова — омладинаца, средњошколаца, студената и радника. Из редова Литерарне секције формирала се и Рецитаторска секција. За сваки погодан датум, спрема се рецитал на погодну тему, а пробе се одржавају у библиотеци.

Чланови секције одржавају књижевни живот у селу. Из њених редова је и млада студенткиња Мариора Лазар, која је написала и збирку песама Капи (Панчево, 1971).

Vrh